Nauka i duhovnost u Teslinoj viziji besplatne energije –
poseta Teslinom muzeju u Beogradu

Nakon posete muzeju Nikole Tesle u Beogradu, Lidija i ja smo seli u obližnji restoran na kafu i kolače. Uzeo sam knjigu koju je Lidija odabrala da je kupimo. Bila je to Teslina knjiga: "Problem povećanja ljudske energije". Kada sam otvorio prve stranice knjige, zainteresovao me deo iz Tesline biografije iz 1919. godine, gde piše: "Do tog vremena još nisam bio shvatio da posedujem izuzetne izumiteljske sposobnosti. Ali lord Rejli, koga sam uvek smatrao idealnim naučnikom, izjavio je tako. Ako je to zaista tačno, smatrao sam da moram da se koncentrišem na neku veliku ideju." Sam pojam velike Tesline ideje, uveo me u nova poglavlja knjige koje sam nastavio da čitam. Tesla je u ovoj knjizi razradio svoje kasnije radove o energiji. Često je govorio o bežičnom prenosu energije koja bi bila besplatna za sve ljude, što bi bilo važno za budućnost čovečanstva, smatrajući da bi to trebalo da bude njegov glavni cilj istraživanja. Tesla je prvobitno planirao da članak kojeg čitam nazove: "Problem prenosa energije", ali ga je kasnije preimenovao u "Problem povećanja ljudske energije". U nekim izvorima se pominje i podnaslov: "Sa posebnim osvrtom na korišćenje sunčeve energije". Već u prvim paragrafima Tesline knjige primetio sam koliko je naglašavao važnost zdravlja, obrazovanja i duhovnosti za napredak čovečanstva. To me podsetilo na mog duhovnog oca, arhimandrita Gavrila (Vučkovića) (1944–2017), svetogorca, isihaste i jednog od pionira pravoslavne misije na internetu. On je za širenje duhovnosti među mladima koristio savremene internet tehnologije. Tokom života pored oca Gavrila, samo jednom sam ga čuo da spominje Nikolu Teslu, ali su mi te njegove reči ostale duboko urezane u sećanje. Te njegove reči nisam razumeo sve do posete muzeju Nikole Tesle i do ovog članka iz knjige. Otac Gavrilo je duboko razumeo princip po kojem Teslin prenos električne energije ka svim delovim planete i do svih ljudi na planeti, a upravo to ima veze sa internet misionarenjem koje je otac Gavrilo svakodnevno koristio i tako širio reč ljubavi Hristove prema ljudima na celoj planeti. Otac Gavrilo je sve vreme svog višegodišnjeg misionarenja na internetu koristio tehnološka dostignuća prenosa električne energije, tj. telekomunikacionih signala na kojima počiva savremeni internet, a iza kojih stoji upravo veliki izumiteljski um Nikole Tesle. Arhimandrit Gavrilo je prepoznao važnost povezanosti duhovnosti i nauke, pri čemu duhovna pitanja imaju veću ulogu u čovekovom životu, jer se bave pitanjima vere u večni život, dok nauka, s druge strane, sve vreme ostaje u ćorsokaku, jer je podčinjena ljudskoj logici i dokazivanjima tokom istraživanja. Članak Tesline knjige počinje sledećom analizom važnom za napredak čovečanstva:

Tesla je svojim idejama daleko nadmašio vreme u kojem je živeo. Njegova vizija o besplatnoj energiji i napretku čovečanstva i dalje inspiriše naučnike širom sveta. U mnogim državama sveta i dalje se pručavaju i razvijaju njegovi izumi. A sve je počelo u malom selu Smiljanu u Lici, vojnoj graničnoj oblasti Austrijskog carstva, u kojem se Nikola Tesla rodio u ponoć između 9. i 10. jula 1856. godine. U brojnim intervjuima koje je davao kao slavni pronalazač u Americi, nosio je uspomene na srećno detinjstvo provedeno u krugu porodice, uz igru i zabavu u kojima je pokazivao buduću genijalnost. Njegov otac Milutin bio je pravoslavni sveštenik koji je za jednu od svojih propovedi bio odlikovan od strane austrijskog cara Franca Jozefa. Njegova majka, Đuka, poticala je iz ugledne srpske porodice Budisavljević. Iako nepismena, bila je izuzetno nadarena. Njeni prsti su tkali najlepše ćilime i vezove. Budisavljevići su vekovima davali istaknute pravoslavne sveštenike i oficire. U 18. i 19. veku, nagrađeni su titulama od austrijskog cara za vojne zasluge u borbama protiv Turaka. Da bi se razumela Teslina genijalna i neobična ličnost, potrebno je uzeti u obzir tri ključna faktora u njegovom životu: kultura i sistem vrednosti koje je stekao u porodici, obrazovanje na evropskim naučnim univerzitetima, i američka pragmatična okolina koja mu je omogućila realizaciju njegovih izuma.

Svoju naučnu karijeru započeo je na Tehničkom univerzitetu u Gracu i Karlovom univerzitetu u Pragu. Godine 1882. radio je u Budimpešti. Kasnije, radeći u Parizu i Strazburu, usavršavao je svoje ideje. Tesla je u Ameriku stigao 1884. godine, sa četiri centa u džepu, nekoliko pesama i proračuna. Njegov prvi posao bio je poboljšanje Edisonovih mašina, ali je ubrzo došlo do nesuglasica između dvojice pronalazača. Kasnije, uz pomoć Džordža Vestinghausa, Tesla je kreirao sistem kojim je 1893. godine osvetlio Svetsku izložbu u Čikagu, čime je konačno potvrđena nadmoć naizmeničnih struja. Kasnije se Tesla sve više bavio energetskim problemima, počevši od eksperimenta u Kolorado Springsu, 1899. godine sa bežičnim prenosom energije.

Njegov projekat na Long Islandu, nazvan Wardenclyffe Tower, trebao je da omogući bežični prenos energije do bilo koje tačke na planeti. Međutim, finansijska podrška mu je blokirana, i Teslin san o bežičnom prenosu energije ostao je neostvaren. U kasnijim godinama, Tesla se bavio drugim inovacijama, ali su mnogi njegovi projekti ostali tajni. Poslednje godine proveo je u skromnom životu. Tesla je preminuo u Njujorku, na pravoslavni Božić, 7. januara 1943. godine. Iza sebe je ostavio preko 300 patenata, mnogobrojno skica i ideja od kojih se neki danas čuvaju u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Pred kraj života, izgovorio je reči: "Veliki čovek je onaj koji prikuplja znanje, kao što pčela prikuplja med, i koristi ga da pomogne drugima."

Poseta muzeju Nikole Tesle bila je za mene trostruko duhovno iskustvo. Tesla, čiji je genijalni um stvorio važne izume od kojih su neki preteča današnjeg interneta, ostavio je iza sebe viziju sveta u kojem su energija i informacije besplatno dostupni svima. Prvo duhovno iskustvo vezano je za mog duhovnog oca, blaženopočivšeg arhimandrita Gavrila (Vučkovića), igumana manastira Lepavine, koji je prepoznao važnost interneta još krajem zadnje decenije prošlog veka, kada ga je koristio kao alat za širenje duhovnosti među mladima. Drugo duhovno iskustvo osetio sam kao tanku, ali ličnu povezanost sa Teslom koji je rođen u selu Smiljanu, a moja majka nosi devojačko prezime Smiljanić. Njena veština tkanja ćilima i ručnika podseća me na opis Tesline majke, koja je isto tako opisana kao posebno nadarena žena koja je tkala ćilime i vezove. Upravo moja prva poseta muzeju poklopila sa sa datumom rođenja moje majke Vukosave, a to je 01. Februar. Treći vid duhovnog iskustva ostaje u mogućnosti da bih uskoro mogao otkriti još dublje veze – i potvrdu činjenice koju sam nedavno saznao, a to je da su mnogi Teslini preci naselili krajeve Bilogore u Zapadnoj Slavoniji, a to je kraj u Hrvatskoj odakle potiču moji roditelji.

Moja iskustva iz Teslinog muzeja potvrđuju da se savremena naučna dostignuća, koje je u svojem internet misionarenju, koristio moj duhovni otac, arhimandrit Gavrilo (Vučković), a koja su duboko ukorenjena u Teslinim otkrićima i koja su usmerena na dobrobit čovečanstva, neprekidno povezuju sa potrebom duhovnog razvoja današnjeg savremenog čoveka.