«Putovanje iz kuće» sa Nenadom Badovincem
Prizori iz Rumunije
POSETA ZAPADNOJ RUMUNIJI - Dobro došli u emisiju „Putovanje iz kuće". Ideja emisije je da vas upoznam sa svojim reportažama koje vodim na blogu www.zapisi-reportaze.com. U ovoj emisiji vodim vas u posetu svetinjama u Zapadnoj Rumuniji.
Nakon prelaska srpsko-rumunjske granice, nekoliko kilometara pre Temišvara, zaustavlja me rumunska policija. Prišao mi je policajac i upitao me da li bi hteo da njegovog šefa povezem do Temišvara. Rekao sam da ne želim da ga povezem, na šta mi se policajac ipak posebno lepo zahvalio. Pozdravili smo se, uz moj komentar da će sigurno uskoro neko drugi rado prihvatiti njegovu molbu. Tog dana se u Aradu organizovao doček Pravoslavne Nove godine na koji sam pozvan. Nakon dobrodošlice od strane porodičnih prijatelja, ubrzo smo se svi zajedno krenuli na organizovani doček. Ovoj manifestaciji prisustvovali su mnogi ljudi različite nacinalnosti. Sam doček bio je u 1:00 sat po ponoći radi poistovećenosti sa merenjem vremena u Srbiji gde se izvorno čeka "Pravoslavna Nova Godina". Imao sam tu čast da budem intervuisan od WEST TV – regionalne TV kuće, koja emituje program u većem delu Rumunije. Nekoliko pitanja o mom doživljaju ovoj svečanosti potaklo je moj odgovor kao i sve pohvale manifestaciji koja se održava gotovo u svakom većem gradu u Rumuniji.
MANASTIR BEZDIN
U manastiru nas je dočekao otac Emilijan koji nas je poveo u hram u kojem se nalaze netruležne mošti Svetog Kirila. Nakon obilaska hrama i kraćeg upoznavanja sa njegovom istorijom, poveo nas je u konake, gde sam video mnoštvo tužno napuštenih hodnika, gotovo prokišnjele i neobnovljene već duže vreme. Vernici retko posećuju ovaj hram, jer ne nalaze u svetinji udobnost svakodnevnog svetovnog života. Nama nije smetao napušten ambijent, već smo mu se približili kao da želimo da ga obnovimo. Prekoračili smo manastirski prag, zaobišli sve predrasude i ušli u ovaj, od vernika zaboravljeni hram. Sa mnom su bili Tibor, njegova porodica i Nemanja, koji je odlučio da baš ovde primi Svetu Tajnu Krštenja. Prošli smo mnogobrojnim manastirskim hodnicima i stigli do male kapele koja se nalazi na istočnoj strani ovog velikog kompleksa. U to vreme otac Emilijan je pripremio sve potrebno za Svetu Tajnu Krštenja. Daleko od prometa, buke, gradske gužve kroz Svetu Tajnu, Nemanja se ponovo rodio, ovaj put kao Hrišćanin. Za vreme obreda Svete Tajne, mnogo smo fotografisali, a slike koje sam kasnije pregledavao bile su ukrašene čudesnim svetlosnim nijansama. Zanemeo sam kada sam ih pregledao, jer su dokazivale da nismo bili sami u ovom napuštenom i od ljudi, zaboravljenom ambijentu. U velikom hramu celivao sam mošti svetog Kirila. U crkvi sam zapazio jednog čoveka, stajao je ispred kivota. Molio se kada sam prišao, a posle smo pričali: da on često dolazi da se moli Svetom Kirilu i da pored kivota sa svetim moštima ostaje duži deo dana. Pored njegovog, moje poklonjenje svetim moštima bilo je samo formalnost. Njegova neprekidna molitva, označavala je suštinu pravoslavlja. Pratio sam njegovu molitvu, bio je to otvoreni razgovor sa svetiteljem. Svetitelj ga je slušao i pričao mu. Kada sam se poklonio Svetim moštima u tom trenutku manastirska pustoš isčezla je iz mog okruženja. Mojoj okolini se priključila dimenzija večnosti. Spustivši glavu prema kivotu, gledao sam prema nebeskim visinama pred kojima se nalaze dostupne sve nebeske zvezde. Teško je razumeti druge dimenzije koje su našim čulima daleko, ali kada druge dimenzije dođu k nama, tada imaju snagu da nas vode na beskonačna putovanja na kojima upoznajemo ništavnost ovog kratkotrajnog zemaljskog života.
Vera u Boga je čovekovo unutrašnje stanje. Kada čovek pronađe veru u Boga, tada mu materijalni svet postaje tesan i mali. Tada život dobija nove, obogaćene dimenzije. Teško čovek živeći u svetu može da izdrži bez veru u Boga, jer lako može da nestane i pretvori se samo u prah i pepeo. Bog nije Zemlju namenio bezbožnicima, zato se od čoveka očekuje da poveruje i tako nasledi ono što nam je Bog namenio. Izvor: http://zapisi-reportaze.com/manastir-bezdin/
MANASTIR BODROG – RUMUNIJA
Ovaj ikonostas osvećujuće deluje na ljude. Osvećuje ljudski um kada njegove oči gledaju raskošnu lepotu svake pojedine ikone koje su omeđene pozlaćenom rezbarijom. Neprocenjiva je čast stati ispred ovog ljudskog truda i u njemu prepoznati Božansku prirodu. Na ovom ikonostasu nije bio angažovan niti jedna mašina, računar ili robot. Ovo je delo sazdano ljudskom rukom i ljudskim srcem. Izvor: http://zapisi-reportaze.com/manastir-bodrog-rumunija/
MANASTIR FEREDEU
Kasno popodne sam krenuo za Beograd, tako da sam kasno naveče stigao kući. U momentu kad sam bio već umoran od putovanja i neskoncentrisan na okolinu, zove me otac Gavrilo. U razgovoru, otac mi je ispričao novosti iz Manastira Lepavine. Pričao mi je o današnjoj poseti visokog crkvenog arhipastira, episkopa safitskog Dimitrija koji dolazi iz Antiohijske crkve iz daleke Sirije. Episkop Dimitrije je upoznat sa internet projektima oca Gavrila. Takav njegov gest je vrlo važan, jer dolazi čak iz Sirije, zemlje čija Pravoslavna crkva je jednu od najstarijih u svetu. Za vreme važne posete Sirijskog episkopa manastiru Lepavini, ja sam bio daleko u Rumuniji u selu Sirija. No, tek kada sam dublje zavirio u svoje sećanje setio sam se tog važnog detalja. Naime, Tibor i Ioana su odlučili da me povedu u Manastir Feredeu koji se nalazi u selu Sirija. Kompletan ovaj kraj osim lepih vinograda čuva i svetinja do koje se dolazi vozeći se uskim putem kroz gustu šumu. Kada smo došli na kraj puta tu smo i parkirali, izašli smo iz auta i krenuli stazom u šumu. Nisam znao šta me očekuje, a oni koji su znali su uporno šutili. Okolinu ispunjava netaknuta priroda, a ispred mene se stvorio mali hram sa slabo primetnim malim zvonicima koji otkrivaju prisustvo Svetog mesta u ovom nedirnutom kraju. Hram je posvećen Svetom Iliji. Ispunjava ga mnoštvo svetih ikona, kojima je celi hram popunjen. Vernicima je ovde zbog nepristupačnosti teže doći, no oni ipak dolaze u velikom broju na poklonjenje, na molitvu, ali i po mir koji je svima neophodan. U današnje vreme kada se mnogo priča o miru, mira je najmanje, našu okolinu i našu unutrašnjost ispunjava nemir, a sveto mesto kao što je manastir Feredeu daje potrebni mir našim dušama. Uz gornji manastir Feredeu, nalazi se izvor vode po okusu vrlo sličan vodi koja izvire u manastiru Lepavina. Vratili smo se nazad u auto i nastavili prema donjem manastiru koji je posvećen Svetom Georgiju. Ušli smo u manastirski kompleks koji je nešto veći, a ubrzo i u hram. U hramu je ispred ikonostasa na kolenima molila jedna žena, molila je potiho, ali se ipak čuo žamor njenih izgovorenih molitvenih reči, kojima su se pridružile i naše molitvene reči tako da je hram žuborio od jeke naših molitvenih stihova. Manastir Feredeu sa gornjim i donjim manastirom zauzima posebno mesto kod vernog naroda Rumunije koji ima zanimljive različitosti u odnosu na Pravoslavne manastire u Srbiji, ali kada je u pitanju molitva, tada smo svi isti.
MANASTIR BEZDIN
U manastiru nas je dočekao otac Emilijan koji nas je poveo u hram u kojem se nalaze netruležne mošti Svetog Kirila. Nakon obilaska hrama i kraćeg upoznavanja sa njegovom istorijom, poveo nas je u konake, gde sam video mnoštvo tužno napuštenih hodnika, gotovo prokišnjele i neobnovljene već duže vreme. Vernici retko posećuju ovaj hram, jer ne nalaze u svetinji udobnost svakodnevnog svetovnog života. Nama nije smetao napušten ambijent, već smo mu se približili kao da želimo da ga obnovimo. Prekoračili smo manastirski prag, zaobišli sve predrasude i ušli u ovaj, od vernika zaboravljeni hram. Sa mnom su bili Tibor, njegova porodica i Nemanja, koji je odlučio da baš ovde primi Svetu Tajnu Krštenja. Prošli smo mnogobrojnim manastirskim hodnicima i stigli do male kapele koja se nalazi na istočnoj strani ovog velikog kompleksa. U to vreme otac Emilijan je pripremio sve potrebno za Svetu Tajnu Krštenja. Daleko od prometa, buke, gradske gužve kroz Svetu Tajnu, Nemanja se ponovo rodio, ovaj put kao Hrišćanin. Za vreme obreda Svete Tajne, mnogo smo fotografisali, a slike koje sam kasnije pregledavao bile su ukrašene čudesnim svetlosnim nijansama. Zanemeo sam kada sam ih pregledao, jer su dokazivale da nismo bili sami u ovom napuštenom i od ljudi, zaboravljenom ambijentu. U velikom hramu celivao sam mošti svetog Kirila. U crkvi sam zapazio jednog čoveka, stajao je ispred kivota. Molio se kada sam prišao, a posle smo pričali: da on često dolazi da se moli Svetom Kirilu i da pored kivota sa svetim moštima ostaje duži deo dana. Pored njegovog, moje poklonjenje svetim moštima bilo je samo formalnost. Njegova neprekidna molitva, označavala je suštinu pravoslavlja. Pratio sam njegovu molitvu, bio je to otvoreni razgovor sa svetiteljem. Svetitelj ga je slušao i pričao mu. Kada sam se poklonio Svetim moštima u tom trenutku manastirska pustoš isčezla je iz mog okruženja. Mojoj okolini se priključila dimenzija večnosti. Spustivši glavu prema kivotu, gledao sam prema nebeskim visinama pred kojima se nalaze dostupne sve nebeske zvezde. Teško je razumeti druge dimenzije koje su našim čulima daleko, ali kada druge dimenzije dođu k nama, tada imaju snagu da nas vode na beskonačna putovanja na kojima upoznajemo ništavnost ovog kratkotrajnog zemaljskog života.
Vera u Boga je čovekovo unutrašnje stanje. Kada čovek pronađe veru u Boga, tada mu materijalni svet postaje tesan i mali. Tada život dobija nove, obogaćene dimenzije. Teško čovek živeći u svetu može da izdrži bez veru u Boga, jer lako može da nestane i pretvori se samo u prah i pepeo. Bog nije Zemlju namenio bezbožnicima, zato se od čoveka očekuje da poveruje i tako nasledi ono što nam je Bog namenio. Izvor: http://zapisi-reportaze.com/manastir-bezdin/
MANASTIR BODROG – RUMUNIJA
Ovaj ikonostas osvećujuće deluje na ljude. Osvećuje ljudski um kada njegove oči gledaju raskošnu lepotu svake pojedine ikone koje su omeđene pozlaćenom rezbarijom. Neprocenjiva je čast stati ispred ovog ljudskog truda i u njemu prepoznati Božansku prirodu. Na ovom ikonostasu nije bio angažovan niti jedna mašina, računar ili robot. Ovo je delo sazdano ljudskom rukom i ljudskim srcem. Izvor: http://zapisi-reportaze.com/manastir-bodrog-rumunija/
MANASTIR FEREDEU
Kasno popodne sam krenuo za Beograd, tako da sam kasno naveče stigao kući. U momentu kad sam bio već umoran od putovanja i neskoncentrisan na okolinu, zove me otac Gavrilo. U razgovoru, otac mi je ispričao novosti iz Manastira Lepavine. Pričao mi je o današnjoj poseti visokog crkvenog arhipastira, episkopa safitskog Dimitrija koji dolazi iz Antiohijske crkve iz daleke Sirije. Episkop Dimitrije je upoznat sa internet projektima oca Gavrila. Takav njegov gest je vrlo važan, jer dolazi čak iz Sirije, zemlje čija Pravoslavna crkva je jednu od najstarijih u svetu. Za vreme važne posete Sirijskog episkopa manastiru Lepavini, ja sam bio daleko u Rumuniji u selu Sirija. No, tek kada sam dublje zavirio u svoje sećanje setio sam se tog važnog detalja. Naime, Tibor i Ioana su odlučili da me povedu u Manastir Feredeu koji se nalazi u selu Sirija. Kompletan ovaj kraj osim lepih vinograda čuva i svetinja do koje se dolazi vozeći se uskim putem kroz gustu šumu. Kada smo došli na kraj puta tu smo i parkirali, izašli smo iz auta i krenuli stazom u šumu. Nisam znao šta me očekuje, a oni koji su znali su uporno šutili. Okolinu ispunjava netaknuta priroda, a ispred mene se stvorio mali hram sa slabo primetnim malim zvonicima koji otkrivaju prisustvo Svetog mesta u ovom nedirnutom kraju. Hram je posvećen Svetom Iliji. Ispunjava ga mnoštvo svetih ikona, kojima je celi hram popunjen. Vernicima je ovde zbog nepristupačnosti teže doći, no oni ipak dolaze u velikom broju na poklonjenje, na molitvu, ali i po mir koji je svima neophodan. U današnje vreme kada se mnogo priča o miru, mira je najmanje, našu okolinu i našu unutrašnjost ispunjava nemir, a sveto mesto kao što je manastir Feredeu daje potrebni mir našim dušama. Uz gornji manastir Feredeu, nalazi se izvor vode po okusu vrlo sličan vodi koja izvire u manastiru Lepavina. Vratili smo se nazad u auto i nastavili prema donjem manastiru koji je posvećen Svetom Georgiju. Ušli smo u manastirski kompleks koji je nešto veći, a ubrzo i u hram. U hramu je ispred ikonostasa na kolenima molila jedna žena, molila je potiho, ali se ipak čuo žamor njenih izgovorenih molitvenih reči, kojima su se pridružile i naše molitvene reči tako da je hram žuborio od jeke naših molitvenih stihova. Manastir Feredeu sa gornjim i donjim manastirom zauzima posebno mesto kod vernog naroda Rumunije koji ima zanimljive različitosti u odnosu na Pravoslavne manastire u Srbiji, ali kada je u pitanju molitva, tada smo svi isti.
Prilikom izlaska iz manastirskog kompleksa na velikom plakatu pročitam o manastiru Feredeu i vidim ispisano velikim slovima: "Sirija". Uslikao sam tu fotografiju pa sam naveče posle razgovora sa ocem Gavrilom razmišljao kakve veze ovaj manastir ima sa Sirijom ili kakve veze ovaj manastir ima sa Episkopom Dimitrijem koji je došao iz Sirije i baš istog tog dana posetio naš manastir Lepavinu. Tek kasnije sam doznao da je Sirija ime sela u kojem se nalazi veliki Manastir Feredeu, kojeg okružuju lepi vinogradi, kao što i Manastir Lepavinu okružuje lepo vino. Volim ovakve trenutke u kojima se nedvojbeno može primetiti Božija prisutnost u našem svetu. Izvor putopisa iz 2014.: http://zapisi-reportaze.com/manastir-feredeu-rumunija/
Maj, 2021.