Prilikom moje posete Makedoniji imao sam mogućnost da posetim i doživim značajno sveto mesto koje je u meni pokrenulo mnogo radoznalosti. Bez obzira što sam dobio mnogo odgovora, u meni su se gomilala mnoga pitanja na koja nisam našao odgovore. Boravio sam više dana u Makedoniji i dogodilo se tako da baš taj dan kada smo odlučili da posetimo sveta mesta, bio jedini sunčani. Sunčan dan pomogao mi je da bolje doživim sveti manastir Treskavec.

Manastir Treskavec (Treskavac) je posvećen Uspenju Presvete Bogorodice. Nalazi se na visoravani Pelagonija u Makedoniji, na nadmorskoj visini od 1280 metara. Zlatovrv koji je još iznad manastira je na 1422 mnv. Od Prilepa ovaj manastir udaljen je 10 kilometara. Kada smo parkirali auto ispred manastira, gotovo istovremeno sam osetio snagu vulkanskih stena koje svojim neobičnim bojama i oblicima nikako ne pripadaju ovom kraju. Stene kao da je neko razbacao po ovoj planini. Nastojatelj manastira je otac Kalist koji ovde živi oko 15 godina. Kada sam upoznao oca Kalista primetio sam da je on veoma gostoljubiv prema nama i mnogo toga o manastiru mi je ispričao. On živi sam ovde na vrhu ove planine, u mističnom manastiru koji podseća na svet sa druge planete. Otac Kalist je svakodnevno u kontatku sa arheolozima i ostalim naučnicma koji dolaze da proučavaju ovo zagonetno mesto. Stoga on najbolje zna istoriju ove svetinje. Zanimljivo je bilo kada nas je pitao koji vek istorije ovog Svetog mesta nas zanima, i tada nam je govorio o istoriji manastira iz tog veka za koji bi se interesovali. Razgovorom smo putovali kroz vreme, sve od 4. veka pre Hrista do danas.

Pričao je o istoriji manastira koja potiče još iz antičkog vremena, iz vremena kada se ovde nalazio paganski hram posvećen bogu Apolonu i antički grad Kolobajs. Oko ovog paganskog hrama se u ono vreme širio grad. Zanimljivo da grad nije bio u nizini kao sada, na mestu gde se danas nalazi Prilep, već se nalazio visoko na padinama ove planine. Grad Kolobajs su kasnije razrušili Avari koji su odneli sve vredno iz njega. Na ovom mestu živela je bogata i napredna civilizacija koja je kasnije iščezla. To se primećuje po predmetima koja se nalaze u iskopinama i građevinama iz tog ranog vremena. Posle rušenja grada, Avari su ostavili malu hrišćansku crkvu. Sve kasnije gradnje koje se odnose na hram, nisu mogle da dosegnu lepotu onog malog hrama koji je ovde bio pre napada avarskih plemena.

Današnji hram datira iz sredine 14. veka i podignut je na mestu paganskog hrama koju je u središtu imao ploču sa suncem koje je označavalo boga Apolona. Kamena ploča ugračena u središnji deo današnjeg hrama i sada se ovde nalazi. Ovaj hram je kroz vekove nadograđivan od strane poznatih ktitora tog vremena, vizantijskih imperatora, bugarskih careva, srpskih kraljeva, rumunskih i vlaških vojvoda. U manastiru su ostavljali velike priloge i zbog toga je ovaj manastir veoma bogat i uvek je imao poseban status kao što su ga imali samo sinajski i svetogorski manastiri. Taj status je zadržao kroz viševekovno tursko doba, jer Turci su poštedeli ovaj manastir tako što on nije morao da plaća danak. Čuvali su ga i poštovali. Otac Kalist nas je poveo kroz pripratu, kroz naos i kroz narteks hrama, kao i do samog oltara. Zanimljvo je bilo kada smo došli u južni deo hrama gde se na mestu skinutog maltera nalaze kameni blokovi sa paganskim znakovima. Otac Kalist nam je pričao kako je malter koji se koristio u antičkom vremenu tokom gradnje ovog hrama bio kvalitetan da je njegovu čvrstoču i dan danas teško postići i uz korištenje savremene tehnologije.

Po izlasku iz hrama, popeo sam se na obližnju stenu kako bih doživeo svu stvarnost ove neobične planine koja je stvorila utisak kao da je boravak na njoj istovremeno boravak u drugom svetu u kojem je lakše doživeti blaženstva Nebeskog carstva. Iz tog razloga nije ni čudo što ovaj hram stoji čvrsto na steni kao da ga je ovde neko postavio, a ne podigao, jer je činjenica, kako kaže otac Kalist, da ovaj hram nema temelje u steni, već samo stoji kao postavljen na planinu.