«PUTOVANJE DUŠE KA NJENOM MIRU» NAKON UPOKOJENJA VOLJENE OSOBE
Život posle majčinog upokojenja
Mart, 2021.
Autorova upokojena majka Vukosava ispred ikone Presvete Bogorodice Lepavinske
U IZRADI

Nakon što je mama ostala u bolnici, tata je po izlječenju od kovida i operacije od koje se oporavalja smesten u Starački dom. Majke kojs je brinula o njemu više nema. Na dan mamine sahrane, tata je u kolicima došao i prisustovao maminoj sahrani. Neke ljude je prepoznao, neke nije. Tata je bio potrešen i nije potpuno razumeo odlazak osobe sa kojom je živeo nerazdvojno gotovo 60 godina. Njih dvoje su se upoznali još dok su bili deca, živeli su u istom selu "Bačkovica" koje se nalazi nedaleko od Bjelovara. Uvek kad bi došao tamo, divio sam se autentičnosti stare napuštene kuće. Iz kući koja je sačunjena pretežno od zemlje raste drvo. Sada je kuća trošna i stara, ali za mene je posebna, jer je tamo majka rođena i tamo je živela. Tatina rodna kuća bila je na drugoj strani sela.
Njihovi roditelji su se poštivali, ali nisu mogli ni sanjati o tome da će njihova deca živeti zajedno vipw od pola veka. Svojevremno su bili bračno rastavljeni, ali samo na krstko i onda su ponovo odlučili da se venčaju. Tada ih je matičar pitao tatu, da je ovo jedinstveni slučaj da venčava muževe sa istom ženom po drugi put, jer kako kaže bračnici ako se imrastavljaju pronalaze druge partnere za brak. Ali u njihovom jedinstvenom slučaju oni žele ponovo da se venčaju. Tek pre nekoliko godina venčali su se ponovo i to obako kako je Bogu ugodno i blagosloveno, sa blsoslovom crkve.
Svoj zajednički život proveli su u Bjelovaru, tamo su si sagradili kuću. Svi du ih znali kso dobre ljude i kada je došao ratu Bjelovsr, njih su poštovali i hrvati i srbi. Mamu su posebno svi voleli. Bila je uvek nasmijana i večito pozitivna. Privlačila je mnoge svojim pozitivnim stavom i svi su želeli da budu pored nje.

Prvo se rodila moja sestra Biljana, bilo je to davne 1971. A kroz nekoliko godina i ja. Mama je uvek želela da bude sa nama, sa decom, ali pošto sam i ja kasnije otišao da živim u Beograd, to nije bilo moguće. Mama i tata nikada nisu došli kod nas u Beograd. Nekako smo se razdvojili, iako sam često dolazio u Bjelovar, opet smo bili razdvojeni. Tata i mama su bili nerazdvojni, bio je to njihov život. Sada je tata ostao bez supruge i bez naše mame, ostao je tužan i usamljen. Sada svi osetimo prazninu u dubini duše. Niko ne može da upotpuni tu prazninu, samo moja je sreća i radost u Bogu što sam tako dugo, sve do svoje 42 godine osetio bogatstvo roditeljskog zagrljaja i ljubavi koja se deli i na fizički i duhovnu vezu. Roditelji moje mame su se upokojili u periodu kada je mama bila u 30-tim godinama. Ja sam srećan jer je bila dugo sa mnom. Sada je tata bez mame, ostao je tužan i pomalo usamljen. tata je ostao u posebnoj tugi, ali dodje i uteha.
Naime, kada sam došao kod tate u starački dom u kojem se nalazi. .. A onda sam u domu kod tata osetio mamu, došla je da me pozdravi sa cvetovima.
Mart, 2021.